• logo
  • osnovna stranica
  • Одељење за судску документацију и образовање

    Иди на садржај
    BosanskiHrvatskiSrpskiСрпскиEnglish

    Мишљење Консултативног вијећа еуропских судаца (ЦЦЈЕ) број 27 (2024)

    07.05.2025.

    Мишљење број 27 Консултативног вијећа еуропских судаца (ЦЦЈЕ) од 6. просинца 2024. године односи се на стандарде у свези стеговне одговорности судаца.

    У Мишљењу се, између осталог, наводи да „судачка одговорност блиско је повезана са судачком неовисношћу. Ако одговорност судаца није јасно и одговарајуће уређена, судачка неовисност је нарушена. То се догађа у околностима у којима суци могу бити суочени с могуће штетним посљедицама за сигурност сталности њихове судачке дужности и/или изгледе за каријеру у нејасним околностима. Стеговна одговорност важна је за позивање судаца на одговорност пред јавношћу за несавјесно обнашање дужности. То је средство којим друштво може осигурати да судство правилно обнаша своју дужност, чиме се јача повјерење јавности у судство. Одговорност судаца протеклих је година постала врло забрињавајућа тема. У неколико одлука Еуропског суда утврђено је да је извршна власт прибјегла стеговним мјерама како би ушуткала или разријешила суце који нису донијели одлуке у њезину корист. У свјетлу таквог недавног развоја догађаја потребно је промислити о основи, оправдању и границама стеговне одговорности судаца.“

    Сврха је овог Мишљења размотрити све догађаје од доношења Мишљења бр. 3 (2002), процијенити, оцијенити и развити стандарде за стеговну одговорност судаца те размотрити њихов утјецај на судачку неовисност. Оно даје скуп темељних начела и препорука примјењивих на све државе чланице те је осмишљено за рјешавање ситуација у којима би судачка неовисност и непристраност могле бити угрожене.

    У овом се Мишљењу разматрају слиједећа питања: а. Како су постављене границе правилне примјене судачке стеговне одговорности? б. Који је одговарајући законодаван оквир и организација стеговног поступка против судаца? ц. Које су допуштене правне основе за стеговну одговорност судаца? Те д. Који су нужни поступовни заштитни механизми за суце у стеговном поступку? У Мишљењу се не говори о грађанској или казненој одговорности судаца, које теме су саме за себе довољно широке.

    Иако се у Мишљењу не говори о сигурносној провјери, ЦЦЈЕ у документу истиче да се сигурносна провјера не смије користити као замјена за стеговне мјере, нити се смије користити за рјешавање корупције. ЦЦЈЕ међутим признаје да сигурносна провјера може бити допуштена као изванредан једнократни поступак у пријелазу из ауторитарне у демократску владу вођену начелима владавине права.

    Приказана вијест је на:
    Обавијест о преузимању садржаја
    Napomena: U slučaju preuzimanja vijesti istu preuzeti u integralnom obliku uz navođenje izvora informacije.
    6 ПРЕГЛЕДА
    Копирано
    Повратак на врх

    Мишљење Консултативног вијећа еуропских судаца (ЦЦЈЕ) број 27 (2024)

    07.05.2025.

    Мишљење број 27 Консултативног вијећа еуропских судаца (ЦЦЈЕ) од 6. просинца 2024. године односи се на стандарде у свези стеговне одговорности судаца.

    У Мишљењу се, између осталог, наводи да „судачка одговорност блиско је повезана са судачком неовисношћу. Ако одговорност судаца није јасно и одговарајуће уређена, судачка неовисност је нарушена. То се догађа у околностима у којима суци могу бити суочени с могуће штетним посљедицама за сигурност сталности њихове судачке дужности и/или изгледе за каријеру у нејасним околностима. Стеговна одговорност важна је за позивање судаца на одговорност пред јавношћу за несавјесно обнашање дужности. То је средство којим друштво може осигурати да судство правилно обнаша своју дужност, чиме се јача повјерење јавности у судство. Одговорност судаца протеклих је година постала врло забрињавајућа тема. У неколико одлука Еуропског суда утврђено је да је извршна власт прибјегла стеговним мјерама како би ушуткала или разријешила суце који нису донијели одлуке у њезину корист. У свјетлу таквог недавног развоја догађаја потребно је промислити о основи, оправдању и границама стеговне одговорности судаца.“

    Сврха је овог Мишљења размотрити све догађаје од доношења Мишљења бр. 3 (2002), процијенити, оцијенити и развити стандарде за стеговну одговорност судаца те размотрити њихов утјецај на судачку неовисност. Оно даје скуп темељних начела и препорука примјењивих на све државе чланице те је осмишљено за рјешавање ситуација у којима би судачка неовисност и непристраност могле бити угрожене.

    У овом се Мишљењу разматрају слиједећа питања: а. Како су постављене границе правилне примјене судачке стеговне одговорности? б. Који је одговарајући законодаван оквир и организација стеговног поступка против судаца? ц. Које су допуштене правне основе за стеговну одговорност судаца? Те д. Који су нужни поступовни заштитни механизми за суце у стеговном поступку? У Мишљењу се не говори о грађанској или казненој одговорности судаца, које теме су саме за себе довољно широке.

    Иако се у Мишљењу не говори о сигурносној провјери, ЦЦЈЕ у документу истиче да се сигурносна провјера не смије користити као замјена за стеговне мјере, нити се смије користити за рјешавање корупције. ЦЦЈЕ међутим признаје да сигурносна провјера може бити допуштена као изванредан једнократни поступак у пријелазу из ауторитарне у демократску владу вођену начелима владавине права.