ОСУЂЕН ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН
ОСУЂЕН ЗА РАТНИ ЗЛОЧИН
Окружни суд у Добоју донио је дана 10.01.2017. године пресуду којом је оптужени П.М. из Д. оглашен кривим за кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1. Кривичног закона СФРЈ и осуђен на казну затвора у трајању од 2 (двије ) године.
/Из записника/
ОПТУЖЕНИ:П.М. из Д.
К Р И В Ј Е
што је:
ШТО ЈЕ:
Кршећи правила међународног права, садржана у одредби члана 3. став 1 тачка а) и ц) ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских лица за вријеме рата од 12. августа 1949. године и одредби члана 13. став 2 у вези са чланом 4. став 1 и 2 тачка а) и е) Допунског протокола уз Женевске конвенције од 12. августа 1949. године о заштити жртава немеђународних оружаних сукоба од 08. јуна 1977. године (Протокол ИИ), за вријеме оружаног сукоба у Босни и Херцеговини између организованих оружаних снага Војске Републике Српске, с једне стране, и Армије Босне и Херцеговине и Хрватског вијећа обране (ХВО), с друге стране, током мјесеца јуна 1992. године, као припадник резервног састава полиције, у просторијама Станице јавне безбједности Т. и у згради Територијалне одбране на подручју општине Т., гдје су се налазила затворена цивилна лица хрватске и муслиманске националности, који нису били војно ангажовани, нити су учествовали у војним операцијама, према тим цивилним лицима примјењивао мјере застрашивања, нарушавао њихов тјелесни интегритет, те учествовао у мучењу , на начин да је:
1. дана 04.06.1992. године, у Т., након што је оштећени цивил К.А. приведен у Станицу јавне безбједности Т. физички злостављао истог тако што га је одвео у једну просторију у станици, наредио му да скине капут (сако), а потом да стане лицем уз зид са подигнутим рукама, те псујући оштећеном усташку мајку почео га тући гуменом полицијском палицом по леђима, раменима и ногама, све док оштећени није пао на под, наносећи му на тај начин повреде тјелесног интегритета,
2. неутврђеног дана у јуну 1992. године у Т., након што је оштећени цивил М.Ш. приведен у просторије Територијалне одбране у Т., физички злостављао истог на начин да је наредио оштећеном да стане уз један стуб, лицем окренутим према стубу, затим да подигне обје руке уз стуб тако да истакне три прста, након чега је оштећеног тукао дрвеним штилом по цијелом тијелу, а све је то трајало неких 20 минута, наносећи му на тај начин повреде тјелесног интегритета,
3. неутврђеног дана у јуну 1992. године у Т., након што је оштећени цивил М.Ј. приведен у Станицу јавне безбједности Т., према истом примјењивао мјере застрашивања на начин да је испред зграде оштећеном задао више удараца палицом у предјелу врата, а потом му наредио да иде на спрат и заједно с њим ушао у једну просторију, извадио пиштољ и захтјевао од оштећеног 10,000 њемачких марака наводно за српску војску, након чега је оштећеног извео из просторије и одвео до његове куће, да би доласком пред кућу оштећеног испалио више метака из пушке у правцу улазних врата и прозора, па када је из куће изашла М.Ф., супруга оштећеног, од исте захтјевао да донесе 10,000 њемачких марака у СЈБ Т., а након тога оштећеног поново вратио у зграду СЈБ Т., који новац је супруга оштећеног донијела у станицу и предала оптуженом, да би и након неколико дана, а када је оштећени пребачен у зграду Територијалне одбране у Т. гдје се налазило око 100-150 затвореника цивила, поново од оштећеног тражио 20,000 њемачких марака да би га наводно пустио да оде кући, који износ новца у различитим валутама (њемачка марка, аустријски шилинг и швицарски франак) је и предан оптуженом, а оштећени је потом задржан у згради Територијалне одбране више од 20 дана,
4. у току мјесеца јуна 1992. године у Т. у просторијама Станице јавне безбједности Т., након што је приведен оштећени цивил И.А., заједно са другим, за сада неидентификованим, припадницима полиције, у више наврата мучио истог тако што би оштећеном наредио да се лицем окрене према зиду просторије, да подигне руке са истицањем три прста на њима и да пјева српске пјесме, тражећи од оштећеног да им каже гдје је његов отац, те да призна да је његов отац припадник Армије БиХ у Тешњу, а када неби добили очекивани одговор, истог ударали тачно неутврђеним предметном у предјелу леђа, од којих удараца је оштећени падао на под, а такођер је једне прилике и сам физички злостављао оштећеног на начин да га је тукао тачно неутврђеним предметом по леђима, наносећи му на тај начин повреде тјелесног интегритета,
дакле, кршећи правила Међународног права за вријеме оружаног сукоба нарушавао тјелесни интегритет цивилних лица, примјењивао мјере застрашивања, те учествовао у мучењу,
чиме је учинио кривично дјело ратни злочин против цивилног становништва из члана 142. став 1 Кривичног закона Социјалистичке Федеративне Републике Југославије,
па га суд за почињено кривично дјело примјеном наведеног законског прописа и пимјеном одредбе члана 42. став 2. и 43. став 1. тачка 1. Кривичног закона СФРЈ,
О С У Ђ У Ј Е
НА КАЗНУ ЗАТВОРА
У ТРАЈАЊУ ОД 2 (ДВИЈЕ) ГОДИНЕ .
На основу члана 108. став 3. Закона о кривичном поступку оштећени М.Ш. и М. Ј. се упућују да свој имовинско правни захтјев остварују у парничном поступку.
На основу члана 99. став 1. Закона о кривичном поступку Републике Српске оптужени се ослобађа дужности плаћања трошкова кривичног поступка и исти падају на терет буџетских средстава.