Жупанијско тужитељство ХНЖ/К је дана 11.09.2023. године подигло оптужницу против Роберта М., зв. “Роба“, (1971.), са пребивалиштем у Загребу, Република Хрватска, због основане сумње да је починио казнено дјело из чл. 142. ст.1. преузетог КЗ СФРЈ, а коју је Жупанијски суд у Мостару у цијелости потврдио.

Наиме, оптужницом се Роберт М. терети да је за вријеме рата у Босни и Херцеговини и оружаног сукоба између Хрватског вијећа обране (ХВО) и Армије Републике Босне и Херцеговине, у својству  припадника ХВО-а, дана 12.06.1993. године, у улици Махе Ђикића у Мостару, заједно са В. М. и Г. А., из зграде извео четири цивилне особе бошњачке националности, које су возилом одвезли на Хелиодром, да би потом, заједно са њему познатим припадником ХВО-а издвојио двоје цивила и одвезао их у насеље Подхум у Мостару, па након изласка из возила у правцу њих испалио више метака из аутоматске пушке, усљед чега је М.Р. задобио озљеде од којих је подлегао на лицу мјеста, док је друга особа задобила тешке по живот опасне тјелесне озљеде.

Дакле, поступајући супротно правилима међународног хуманитарног права,  за вријеме рата у Босни и Херцеговини, извршио убојство једне цивилне особе и нанио озљеде тјелесног интегритета другој цивилној особи и на тај начин починио казнено дјело Ратни злочин против цивилног становништва из чл. 142. ст.1. преузетог КЗ СФРЈ.                                                                                                           

Напомена:
„Према начелу претпоставке невиности из чл. 3. ст. 1. ЗКП-а Ф БиХ, сватко се сматра невиним за казнено дјело док се правомоћном пресудом суда не утврди његова кривња, ради чега потврђивање оптужнице против одређене особе за конкретно казнено дјело, не представља њену казнену одговорност за почињење казненог дјела, јер се кривња починитеља утврђује правомоћном пресудом.”

Дана 26.01.2022. године,  у 10,00 сати одржана је главна расправа у Жупанијском суду у Мостару у казненом предмету против Зијада Падаловића (1965.) из Бутуровић Поља, опћина Коњиц, због основане сумње да је починио казнено дјело Ратни злочин против цивилног становништва из чл. 142 ст. 1. преузетог Казненог закона СФРЈ.

 Наиме, Жупанијско/Кантонално тужитељство ХНЖ/К Мостар је након проведене истраге подигло, а Жупанијски суд у Мостару дана 17.02.2017.године потврдио оптужницу против Зијада Падаловића (1965.) из Бутуровић Поља, опћина Коњиц,

због основане сумње

да је за вријеме оружаног сукоба између Армије Републике Босне и Херцеговине и Хрватског вијећа одбране, на подручју опћине Коњиц, као припадник ВП. 45. Брдске бригаде АРБИХ, кршећи правила међународног хуманитарног права, односно одредбе чл. 3. ст. 1. точ. а.  ИВ Женевске конвенције о заштити грађанских особа за вријеме рата од 12.08.1949. год., која забрањује да се према заштићеним особама врше убојства и наносе повреде тјелесног интегритета, тако што је:

            Дана 14.09.1993 године, у пријеподневним сатима, у Бутуровић Пољу, опћина Коњиц, знајући да се у кући “Ј.  Т.” налазе затворени цивили хрватске националности, пристајући да неког од њих лиши живота и нанесе повреде тјелесном интегритету, дошао до прозора куће и кроз прозор у унутрашњост просторије у којој су боравили затвореници, из аутоматске пушке испалио више хитаца у њиховом правцу који су погодили М. Д., З. Ш. и И. К., након чега су истог дана, тешко рањени М. Д. и З. Ш. пребачени у Кантоналну болницу у Зеници, па је посљедицом тешког рањавања код М. Д. дошло до особито тешких тјелесних повреда у виду простријела трбуха са озљедом попречног дебелог цријева, танког цријева и жучног мјехура, услијед којих је код истог наступила смрт дана 15.09.1993 г., код З. Ш. тешке тјелесне повреде у виду устријела десне подлактице са вишеструким пријеломом палачне и лакатне кости уз присутност металних страних тијела, простријел десне наткољенице и дебелог меса са пријеломом десне сједне кости здјелице и површинске ране десне пете и предње стране лијеве наткољенице, а код И. К. тјелесне озљеде у предјелу бутине.

Дакле, кршећи правила међународног права за вријеме рата, која забрањују да се према заштићеним особама врше убојства и наносе повреде тјелесном интегритету, извршио убојство и нанио повреде тјелесном интегритету цивилним особама

Чиме је починио казнено дјело Ратни злочин против цивилног становништва из чл. 142 ст. 1. преузетог Казненог закона СФРЈ.

Напомена:
„Према начелу претпоставке невиности из чл. 3. ст. 1. ЗКП-а Ф БиХ, сватко се сматра невиним за казнено дјело док се правомоћном пресудом суда не утврди његова кривња, ради чега потврђивањем оптужнице против одређене особе за конкретно казнено дјело, не представља њену казнену одговорност за почињење казненог дјела,  јер се кривња починитеља утврђује правомоћном пресудом.“

Дана 16.12.2021. године, у 11,00 сати одржано је рочиште за изјашњење о кривњи у Жупанијском суду у Мостару, у казненом предмету против Хасана Делића, зв. "Хасо" (1972.), из Мостара, због основане сумње да је починио казнено дјело Ратни злочин против ратних заробљеника из чл. 144. преузетог КЗ СФРЈ.

            Наиме, Жупанијско/Кантонално тужитељство ХНЖ/К Мостар је након проведене истраге подигло, а Жупанијски суд у Мостару потврдио оптужницу против Хасана Делића, зв. "Хасо" (1972.), из Мостара, због основане сумње да је у мјесецу листопаду 1993. године, за вријеме рата у Босни и Херцеговини и у вријеме оружаног сукоба између Хрватског вијећа обране и Армије Републике Босне и Херцеговине, у мјесту Доња Дрежница, опћина Мостар, као припадник Армије Р БиХ, поступајући супротно правилима  међународног хуманитарног права, према заштићеним ратним заробљеницима хрватске националности, наносио повреде тјелесног интегритета и вријеђао особно достојанство, особито увредљивим и понижавајућим поступцима, чиме је починио казнено дјело Ратни злочин против ратних заробљеника из чл. 144. преузетог КЗ СФРЈ.

Напомена:
„Према начелу претпоставке невиности из чл. 3. ст. 1. ЗКП-а Ф БиХ, сватко се сматра невиним за казнено дјело док се правомоћном пресудом суда не утврди његова кривња, ради чега потврђивањем оптужнице против одређене особе за конкретно казнено дјело, не представља њену казнену одговорност за почињење казненог дјела,  јер се кривња починитеља утврђује правомоћном пресудом.“